Dete zvano TO - Dejv Pelcer

od **.But Home Is Nowhere.** Sub Jan 09, 2010 5:23 am

First topic message reminder :

DETE ZVANO TO

Dete koje je imalo hrabrosti da preživi

Svetski bestseler br. 1

Dok je bio dete Dejva Pelcera je brutalno tukla i izgladnjivala njegova majka koja je bila emocionalno nestabilna i pod uticajem alkohola, majka koja je volela da igra mučiteljske, nepredvidive igre zbog kojih je jedan od njenih sinova umalo izgubio život. Ona ga više nije smatrala sinom, već robom. Za nju on više nije bio dečak, već "to". Njegova postelja bila je vonički poljski krevet u podrumu, odeća mu je bila pocepana i smrdljiva, a kada bi mu bilo dopušteno da jede to su bili ostaci iz pseće činije. Spoljašnji svet nije znao ništa o košmaru koji se odigravao iza zatvorenih vrata.

Dejv je sanjao da pronađe porodicu koja će ga voleti i zvati ga sinom. Bile su potrebne godine borbe, odricanja i očajavanja da ostvario svoj san i postigao uspeh u životu. Dete zvano To pokriva rane godine njegovog život i predstavlja inspirativno svedočenje o odlučnosti jednog deteta da preživi.

"Ovakva priča ne može da vas ne gane."
MAIL ON SUNDAY

IZGUBLJENI DEČAK

Nastavak svetskog bestselera Dete zvano To

Zamislite dečaka koji nikada nije imao dom. Njegov jedini imetak je stara pocepana odeća koju nosi u papirnoj kesi. Jedino što poznaje u ovom svetu jesu usamljenost i strah. Iako se ovaj dečak izbavio od svoje majke sklone alkoholu, pravi bol tek počinje – za njega ne postoji mesto koje bi mogao nazvati domom.

Ovo je dugo očekivani nastavak knjige Dete zvano To. Ova priča otkriva odgovore na neka pitanja, ali i pripoveda o događajima u kojima se Dejv zadesio nakon odlaska iz roditeljskog doma. Budući da se sada nalazi pod starateljskim nadzorom, mladi Dejv će biti prinuđen da promeni pet različitih domova. Suze i smeh, porazi i nadanja: sve to čini putešestvije izgubljenog dečaka koji očajnički traga za porodičnom ljubavi.

Izgubljeni dečak je nastavak koji ostaje u neizbrisivom sećanju i blista kao svetionik inspiracije za sve.

od BlueFairy Pon Apr 05, 2010 9:03 pm

Cassie Ainsworth ::a kaze Neyra da ima i treca

"Covek po imenu Dejv"

Procitala sam prve dve i jurim da nadjem i trecu

Obozavam ovu knjigu plac

od **_LiVe_FasT_dIe_NeVer_** Pon Maj 17, 2010 4:10 pm

procitala sam, ne mogu da verujem da takvi ljudi postoje, tako nesto raditi sopstvenom detetu bez trunke stida, to mogu raditi samo poremecene osobe. bilo je jako tesko procitati do kraja jer kad god sam pomislila da je konacno kraj svemu nailazila sam na nove podmukle igrice od strane njegove majke, jako je tuzna knjiga ali i realna jer takve stvari se i dalje desavaju a zlostavljanoj deci je jako tesko da ponovo nekome veruju i kazu sta sve trpe. iznenadilo me je sto ostatak porodice nista nije uradio da pokusa da mu pomogne, pobogu i otac ga je ignorisao, kad je dosao ranjen kod njega a ovaj samo cita novine i kaze mu bolje idi operi sudove! i braca koja su ga ponekad tukla i jednostavno ignorisala, to je nesto sto apsolutno ne razumem. drago mi je sto se na kraju izvukao ali traume koje je doziveo ce ga uvek pratiti. jedva cekam da procitam drugu knjigu a za 3 nisam sigurna da je prevedena

od alexandra Čet Jul 08, 2010 11:14 pm

Čitala.. Knjiga je divna.. A nastavak nisam još.. xP

od ~Sexy mackica~ Sub Sep 11, 2010 2:46 pm

Nisam citala knjige,nisam ih nigde nasla

od Cute Poison Sub Okt 29, 2011 2:20 pm

Najtužnija knjiga koju sam ikada pročitala.

od **Wwinner** Uto Nov 01, 2011 12:49 pm

Prvo želim da kažem da je knjiga previše potresna, ja dok sam čitala nisaam toliko plakala koliko sam se ježila i udaljavala glavu od knjige. Ali sam rekla sebi da MORAM da je završim. I završila sam je. Sa bolom u stomaku, ali sam je završila. Tresla sam se u raznim momentima, dole pišem citate i pojašnjavam.

Toliko želim da se dopadnem drugima, da budem voljen.

Ne znam zašto, ali na ovu rečenicu sam se naježila. Jeza mi je prošla kroz celo telo. Kad pročitamo ovakvu knjigu shvatimo koliko smo srećni što smo VOLJENI. Toliko dece na ovom svetu nema priliku za ljubavlju. A, mi, koji je imamo, koristim je olako, kao da je normalno biti voljen, kao da se to podrazumeva. Ljubav se NE PODRAZUMEVA. Kad je neko ima treba da bude najsrećniji na svetu i da je prigrli što čvršće može, jer baš sutra može da nestane.

Osetio sam kako mi je neko odozgo obgrlio ramena. Mislio sam da je otac. Okrenuo sam se i pocrveneo od ponosa videći da me mama čvrsto drži u naručju. Mogao sam da osetim kucanje njenog srca. Nikada se nisam osećao tako bezbedno i tako toplo kao u tom trenutku u vremenu, pokraj Ruske reke.

Dejvidova srećna vremena. kada je bio voljen, kada je majčin zagrljaj za njega značio utehu, skrovište od svega što je bolno. A većina nas ne shvata. Kada nas majke kazne, kada nas smaraju savetima da je to samo za naše dobro. Uče nas da postanemo bolji ljudi jer nas VOLE.

Pokušao sam da joj kažem da sam pobegao jer sam želeo da budem sa njom i porodicom. pokušao sam da joj kažem da mi je nedostajala, ali majka mi nije dozvolila da govorim. Pokušao sam još jednom i majka je odjurila u kupatilo, zgrabila komad sapuna i nabila mi ga u grlo.

Najveća bol na svetu- kad nemaš slobodu govora. Kad želiš ljudima da kažeš a oni te smatraju nebitim. Smatraju da ako si mali nemaš pravo glasa. Ali i mali ljudi su ljudi. Od krvi i mesa. I jako im je potrebno da ih neko STVARNO sasluša. Da ih razume.

Okrenuo sam se. Sve moje poštovanje prema ocu nestalo je. spasilac kog sam tako dugo zamišljao bio je varalica. Bio sam bešnji na njega nego na majku. Želeo sam da nekako mogu da odletim odatle, ali me je pulsirajući bol vratio u realnost.

Eh. Svi u našim očevima vidimo heroje, likove koji će nas sakriti od bola i zaštititi svojom snagom. Često se, kad odrastemo, razočaramo u slike koje smo imali jer nas roditelji [čitaj očevi] polako puštaju da se sami borimo za sebe. E, sad. Ja osuđujem mnogo Dejvidovog oca. Kako je mogao sve ono da dopusti? Zar je toliki šonja da ne može da se suprostavi ženi? Zašto je ostavio Dejvida u rukama te krvoločne životinje od njegove majke, tako samog i bespomoćnog? Ja bih se za svoje dete borila životom!

Okrenuo sam se ka zalazećem suncu. Sto godina nisam video zalazak sunca. Zatvorio sam oči, pokušavajući da upijem što više toplote. Za jedan kratak tren moj bol, moja glad i moj bedni život su nestali. Osećao sam se tako toplo, tako živo. Otvorio sam oči, nadajući se da ću se ovog trena sećati do kraja večnosti.

Ah to sunce. Svako jutro nam daje nadu da će ovaj dan biti bolje. Toplota kojom nas zagreva čini da duhom poletimo. I, da, Dejvid je imao VERE. Nekad bi ona opala, nekad je ne bi bilo, ali bi se ponovo rađala negde duboko u njemu i zahvaljujući njoj se borio. Pri svakom udarcu je naterao sebe da ustane. To je hrabrost. Taj dečak je umno stariji od svojih vršnjaka za sigurno deset godina. Način na koji on koristi svoj mozak za preživljavanje. Neopisivo.

Žudeo sam za hranom. Želeo sam oca. Ali više od svega sam želeo bar jedan gram poštovanja; bar delić dostojanstva.

To je ono ključno. Sve je prolazno. Sve je nevažno. Sem dostojanstva, znaka da smo u nečijim očima OSOBA. Da možemo da kažemo ne. Da nas neko SASLUŠA.

Osetio sam se kao budala jer sam naseo. Bio sam toliko gladan ljubavi da sam progutao celu predstavu.

Koliko nam je svima ljubav potrebna. Kad je nemamo, poverovaćemo u sve. Dejvid je poverovao da se sve tek tako završilo posle toliko godina maltretiranja. Ali, ne. Njegova majka je tako okrutno stvorenje koje gleda samo sebe. Ona je bila istinski BOLESNA.

Kada nemaš snova, reči kao što su nada i vera postaju obični nizovi slova, nasumične sastavljeni bez ikakvog značenja - reči koje postoje samo u bajkama.

Njegova majka mu je uništila sve. Čak i onaj poslednji tračak nade. Naterala ga je da mrzi sebe, da mrzi svet, da mrzi sunce, da mrzi život. svaka mu čast, kad se iz svega toga razvio normalan čovek. KOJI JE IMAO VOLJU DA PREŽIVI.

''Ti si NIŠTA! Ti si STVAR! Ti ne postojiš! Ti si kopile! Mrzim te i želela bih da si mrtav! MRTAV! Je l' čuješ šta ti govorim? MRTAV!''

Trenutak kad se ja rasplačem kao malo dete. Nisam mogla pola sata da se smirim. Kako neko može da mrzi svoje dete. Kako neko može da bude tako okrutan i hladan. Ne, ja nikako to ne mogu da razumem.

Uživao sam da ga posmatram kako puzi unaokolo u svom slatkom odelcu. Mislio sam kako je divan. Srce mi se topilo kada god bi podigao glavu i nasmešio mi se.

Pored svega: svog zlostavljanja i maltretiranja, Dejvid je voleo. Voleo je svog brata Kevina. Kad god bi bio tužan zamišljao bi njegov osmeh. To ga je ispunjavalo.

U tom trenutku sam mrzeo Boga više od bilo čega na ovom ili bilo kom drugom svetu. Bog je bio svestan moje višegodišnje patnje, ali je samo stajao i posmatrao kako sve ide sa zla na gore. Nije čak hteo ni da mi pokloni miris očeve Old splaj kolonjske vode. Bog mi je sasvim oduzeo moju najveću nadu. Proklinjao sam Njegovo ime u sebi, želeći da se nikad nisam ni rodio.

Drugi trenutak kad sam se raspala od plača. Da, mislio je da nema Boga. Da je kažnjen zbog nečega što nije uradio. Bio je povređen i slomljen. A ipak se molio da ne umre. Bar ne tog dana. Ipak, Bog je pokazao svoju nadmoć i izbavio ga iz vrtloga. Spasao ga je. I to samo zato što se on prvenstveno SAM spasio.

Dok otvaram oči jedna usamljena suza mi klizi niz obraz. Klečim obavijajući rukama Stivenova ramena. Bez okelvanja on naginje glavu i ljubi me. ''Volim te, tata.''

Dokaz da svako dobije šta zaslužuje. Dejvid je zaslužio da bude voljen. Zaslužio je da bude otac, i iako nisam pročitala nastavke, verujem da će biti dobar otac. Zna kako je kad ljubav nedostaje i zato je nikad neće uskratiti svojoj deci. NIKAD.

Ima još jedna stvar koju sam želela da napišem. Meni apsolutno nije jasno zašto je baš Dejvid bio taj kog je majka maltretirala. Zašto je on trpeo sve? Imala je petoro dece.
Koliko je ona odvratna i bolesna. Sopstveno dete je terala da jede govna. Sopstveno dete zatvorila u sobu s amonijakom da se guši. Sopstveno dete terala da leži u ledenoj vodi i posle tako mokar legne u krevet. Sopstveno dete terala da ide u istoj, pocepanoj odeći u školu. Sopstveno dete izgladnjivala. Kad sve ovo vidimo, shvatimo koliko smo srećni. I da uvek, ali uvek ako vidimo da nešto nije u redu, pomognemo drugima. Ja ne želim ni da zamišljam šta bi bilo s Dejvidom da nije bilo njegovih učitelja i osoblja škole. Ali, eto, spas je došao. Na sreću, ne previše kasno.

od **Neyra** Sre Nov 02, 2011 8:53 pm

Suza mi je kanula samo citajuci ovaj tvoj post.
prelijepo si opisala citate i iznjela svoje misljenje.
A to zasto je bas David taj koji je maltretiran vjerovatno je objasnjeno u nekom od nastavaka, koje ni ja nisam procitala, ali namjeravam jednog dana kad budem imala vise vremena

od Sponsored content

Dete zvano TO - Dejv Pelcer

Dete zvano TO - Dejv Pelcer

Re: Dete zvano TO - Dejv Pelcer

Re: Dete zvano TO - Dejv Pelcer

Re: Dete zvano TO - Dejv Pelcer

Re: Dete zvano TO - Dejv Pelcer

Re: Dete zvano TO - Dejv Pelcer

Re: Dete zvano TO - Dejv Pelcer

Re: Dete zvano TO - Dejv Pelcer

Re: Dete zvano TO - Dejv Pelcer